Baš mi je drago što ste objavili tekst Gdina Trifkovića. Nadam se da će ih biti još.
Iako se sa nekim njegovim stavovima ne slažem, mislim da treba da nastavite sa objavljivanjem njegovih tekstova.

A što se tiče zapada i Hrišćanstva, ta ljubav je odavno umrla. Ako je ikad i postojala.
Vatikanski teror i protestantski racionalizam nisu nikad bili dio te priče.
Hrišćanstvo nije običaj ili tradicija i ljudi ovog dijela svijeta i ne smiju to tako shvatati i koristiti. Kao otpor prema agresivnom islamu.
Hristova vjera je suština života. A ne ideologija.
Samo je problem što smo se mi od Hrista i Božije riječi odrodili.

Ne bih se složio da je Dart Vejder najizrazitije oličenje i prototip zla. Možda najvidljivije oličenje, a i to samo zato što se pojavljuje kroz celu trilogiju. Međutim, prototip zla je imperator Palpatin, dok je Vejder simbol pobede dobra nad zlom.

"Homofobija" je postala najveci greh, a hristofobija je zasticena od strane drzave, sasvim ocito i od strane "srpske" drzave (navodnike stavljam jer ni vidim ni po cemu da je to zaista srpska drzava)! Mada je hriscanstvo stub evropske istorije i svih evropskih drzava - sad je ono predmet mrznje i proganjanja! A homoseksualnost postaje stub "novog" drustva, stub buducnosti koja ce trajati "pet minuta" - jer, bez reprodukcije nema buducnosti, osim ako homoseksualci nemaju obecanje da ce biti klonirani, drzavnim novcem, kojim se finansiraju i njihove "parade"! Razumljivo je sto ova drzava, ljubiteljica gej-populacije (pitam se koliko je gej-tipova u srpskoj vlasti!) ne dozvoljava da se otvoreno govori o osnovnim stvarima iz seksualne prakse homoseksualaca, pa tako mladi i neupuceni misle da biti "gej" znaci mahati zastavicama duginih boja i biti "cool"! Jest vraga! Biti "gej" znaci klistirati se, biti vazda zacepljen, izlozen raznim koznim bolestima, izlozen maltretiranju ljubomornih i promiskuitetnih partnera! AIDS niko ni da spomene u celom onom velicanju gej-utopije! Cak i samo ime "homofobija" - kojim se oznacava toboznja mrznja prema homoseksualcima - obicna je podvala, jer "homo" znaci "covek"! A protiv coveka sigurno nisu i ne mogu biti oni koji drze do porodice, dece i buducnosti! Protiv coveka su oni koji bi da svoju spravu udenu u drugog, istospolnog coveka - ako se on tome bude protivio, oni ce ga proglasiti kriminalcem! Ljudi, pruzimo otpor tom suludom izvrtanju osnovnih ljudskih vrednosti! Nemam nista protiv homoseksualaca, dok je to njihovo privatno opredeljenje! Svako propagiranje ovakvog nacina ljubavi - jeste nedopustiv atak na drustvo i drzavu! Osim, dakako, srpske drzave! A divnom Bosku Obradovicu, kao i beskompromisnom Srdji Trifkovicu, veliki pozdrav, uz zahvalnost za sve sto cine za srpski narod!

@Klodovik

Slazem se da jesu grmeli na Evropu nacija, ali imali su i zasto. Od 1860ih, do vremena njihove smrti, Evropa je stigla od opsednuosti 'mehanickim rajem', do 'savrsenstva' (?!) mehanickog raja i Evrope nacija - rata za kolonije i bitaka na Seni i Galipolju, pa do gasnih komora... koje je upravo taj, razvijeni Zapad izmislio. Ovo danas je samo produkt prirodnog razvoja evropske misli i konteksta, pre svega kulturnog, iz moderne u -postmodernu. Od Berlinskog kongresa, preko Pocoreka do danasnjih 'socijalista sa neljudskim licem' koji su prosipali bombe po Srbiji.

Sto nece reci da i ti srpski mislioci, konzervativci, nisu naucili ili mogli da nauce nesto od otaca modernizma, Marksa, Darvina i Frojda. Naravno da se slazem.

Uz sve zamerke Bokanu i Kalajicu, moram da se slozim. Izabrao bi ih i ja, ali ne mislim da su u poredjenju sa danasnjim zlom oni zaista bili ili ostali - zlo.

U Srbiji neo-cons ne postoje. Da postoje, Obradovic bi organizovao crne trojke ispred klinika za abortuse, sakupljao bezbol palice za napade na gay paradu i radio razna druga nepocinstva kao sto cini primitivna desnica u Americi. On se nasilju, bez obzira na to sta pricaju rezim i medijska boranija - protivi u svakoj prilici i veoma jasno i otvoreno. Nema Srbija ni levicu ni desnicu. Ali ima potrebu za jasno profilisanim pokretom, a ne partijama. Toga se ovaj rezim boji. Zato i kontrolise sve, od izbora poglavara SPC do natpisa na duksevima.

,,Izbor je sledeći: ako Bog postoji i vi mu se molite,to je svakako dobro i dobro će vam činiti, ako ne postoji a vi mu se molite, to vam ne može naškoditi ali ako postoji a vi se ne molite i ne verujete, bogami ste nadrljali.Zaključak, logično, sledi:verovati je uvek bolje!" Reče to uman čovek, a ja bih rekla da je ipak sreća imati na svojoj strani intelektualca kao što je gosp. Trifković, za mene su i dobre namere početak dobrog delovanja.

teofilo stivenson

bojim se da si pobrkao stvari na tipično srpski način - usled decenija komunističke indoktrinacije - njima je nacionalizam, kao "ono" što udspostavlja demokratski poredak - glavno zlo
"Evropa je stigla od opsednuosti 'mehanickim rajem', do 'savrsenstva' (?!) mehanickog raja i Evrope nacija - rata za kolonije i bitaka na Seni i Galipolju, pa do gasnih komora... koje je upravo taj, razvijeni Zapad izmislio."

Evropa nacija nastala je kao suprotnost kolonijalnim imperijama, a gasne komore su izumeli nacisti - rasisti suprotnost nacionalizmu (nacija = svi građani, pa tako i Cigani, Srbi, Jevreji i homoseksualci)
nacizam su i pobedili nacionalisti - Čerčilovi, Ruzveltovi, De Golovi i, ma kako čudno igledalo - Staljinovi..jer tek kad se potonji setio majčice Rusije i patrijarha počele su da se nižu pobede...i Evropu danas mogi da spasu jedino nacionalisti

Mislim da se mnogo prasine diglo bez potrebe. Ako sam dobro razumeo clanak (i na srpskom i na engleskom), mislim da je autor ipak jasno ukazao na to da je Crkva Hristova, kao vanvremenska i bozanska, u svojoj sustini apoliticna, tj. da nije moguce niti potrebno "politizovati" je, niti je treba vezivati za kakve politicke sisteme ili filozofije.

Ali postoje ipak prakticni, svakodnevni drustveni problemi za hriscane koji zive u ovom "vrlom" svetu kakav jeste danas. Nepobitno je da je "hriscanstvo" jedan od stubova zapadne civilizacije (i pod tom civilizacijom u sirem smislu podrazumevam i nas, naslednike Istocnog Rima - Balkn, hriscanski Levant, Rusija). Dakle ono je utkano u tradicionalne vrednosti te nase civilizacije, i oni koji danas jos uvek mare za ili smatraju te vrednosti bitnim u svom svakodnevnom zivotu, bilo da su zitelji Srbije, Danske ili Kanade, su tacno ili ne smatrani "konzervativnim", bez obzira na to da li oni sebe tako smatraju ili ne, da li su pravoslavni ili protestanti, partijski opredeljeni ili ne, itd. Nasuprot njima su oni koji se tih tradicionalnih vrednosti gnusaju i trude se da ih iz javnog zivota, tj. politike, prava, obrazovanja itd, izbace, forsirajuci neke nove anti-tradicionalne vrednosti (najbolje ilustrovano lobiranjem za tzv. "gay" prava). Ti i takvi su nazivani, tacno ili ne, "liberalnim", bilo da oni sebe tako vide ili ne.

A onda tu dolazi jedna druga stvar koja pomucuje diskusiju, a to je nedostatak konsenzusa oko znacenja termina kao sto su "konzervativac", "neokonzervativac", "liberal", "socijalista", "socijal-demokrata", "nacionalista", itd. Moj je utisak da svako ima neko svoje misljenje i predrasude vezane za bilo koji od tih termina, i nije za cuditi se jer ti pojmovi nisu univerzalni (npr. "neocon" i "paleocon" su Americki politicki koncepti koji u srpskom diskursu ne znace mnogo, te zahteva mnogo dublje poznavanje drustvnih, politickih i istorijskih prilika u SAD-a da bi razumelo o cemu je rec).

Slažem se sa Vernikom i samo da dam opasku na komentare vezane za Justina Ćelijskog. On je volio Hrista, vjeru i njegove riječi iznad svega. I "grmeo" je protiv evrope koja je ne samo odbacila Hrista, ako ga je ikad i prihvatila, već se valjala u licemjerju. Jeste li ikada slušali njegove besjede i čitali knjige?
Sve što je on govorio u 60-im i 70-im o Evropi sada se kači na NSPM sajt kao patriotski i evroskeptični komentar.

Zaista ima mnogo istine u ovome što kaže Teofilo. Kad je Srbija u 19. veku počela da se formira kao "moderna država" (nacija, ustav, stranke, iѕbori, itd.), a Srbi kao nacija, sve je imalo da služi tim novim idolima, pa tako i Crkva: opravdanje njenog postojanja bilo je u ispunjavanju državne/nacionalne volje, a sama je bila u nadležnosti jednog od ministarstava. Crkva jeste bila "državna", i to u bukvalnom smislu, jer je bila u vlasti države, što znači da nije imala svoju originalnu autonomiju ni u institucionalnom pogledu (država je trebalo da bira arhijereje) ni u duhovnom smislu (jer je trebalo da Vaskrsli Hristos postane pre svega Srbin). Nacionalni ciljevi države i interesi vlasti trebalo je postanu i ciljevi i interesi Crkve, a sveštenici su se više cenili zbog toga što su podigli ovaj ili onaj ustanak, ili što su učestvovali u ovom ili onom boju, nego što im narod dolazi u crkvu (po rečima vladike Nikolaja). Narod je još uvek poštovao svetiteljstvo, ali je država pre svega zahtevala "rodoljublje" i "služenje narodu" (srpskom, a ne Božijem), a mešanje ovih dvaju sasvim različitih stvari, kao što se vidi i iz jednog gornjeg komentara, i dan-danas nam pravi zbrku jer Crkvi nameće da se bavi više onim čime se zaista od nevolje mnogo puta bavila u raznoraznim istorijskim lomovima, a ne onim što joj je Hristos ostavio: idite i krstite sve narode. Zato je i napravljeno mnogo tih paracrkvenih -izama kojima se zamagljuje osnovna uloga Crkve u istoriji, a građenje političkog delovanja na osnovu Jevanđelja je teško izvodiv poduhvat, jer Jevanđelje ima svoju politiku vezanu za Nebeski Polis ("ovde nemamo tvrdoga grada, jer čekamo onaj koji će doći"), dok politika ima svoje sopstvene izvore i ciljeve, koji najčešće nisu u simfoniji sa Jevanđeljem.
P. S. Počesto sam kod novoobraćenih američkih pravoslavaca kao motiv konverzije nailazio na shvatanje da je Crkva tvrđava konzervati(vi)zma kojeg oni traže bežeći od svojih "modernističkih" denominacija. No, Hristos još uvek nije na tim relacijama.